Кинеске метафоре воде истичу како инклузивност покреће просперитет

Систем за наводњавање Дуђиангјан и даље функционише више од 2.000 година касније.

Почетком зиме, смарагдне планине Дуђиангјана у Ченгдуу, главном граду југозападне кинеске провинције Сечуан, огледају се у водама које теку кроз канале изграђене пре више од два миленијума.

Током посете историјском систему за наводњавање Дуђиангјан — једином древном пројекту за наводњавање на свету који је и данас у функцији — председник Си Ђинпинг и француски председник

Емануел Макрон, у пратњи својих супружника, шетао је воденим путевима који стоје као трајни симболи људске домишљатости и хармоније са природом.

Си је током посете раније овог месеца рекао Макрону да Дуђиангјан отелотворује кинески дух самосталности, отпорности и пионирске храбрости. „Сваки пут када дођем у Дуђиангјан, могу дубоко да осетим величину наших предака у прилагођавању локалним условима, праћењу природног тока, постизању хармоније између човечанства и природе и искоришћавању водних ресурса за добробит народа“, рекао је Си. „Из овога црпим мудрост за управљање државом.“

Научници су приметили да систем за наводњавање Дуђиангјан одражава дубоке нити традиционалног кинеског размишљања.

Ванг Хуијао, оснивач и председник пекиншког истраживачког центра „Центар за Кину и глобализацију“, рекао је да систем за наводњавање отелотворује принципе као што су прилагођавање локалним условима и усмеравање воде у складу са њеним природним током.

„Њене технике, као што су продубљивање речног корита и спуштање преграде, илуструју вредност искоришћавања природних сила и доношења одлука у складу са околином“, рекао је Ванг. Преграда је ниска препрека у потоку или реци која контролише Проток воде.

„Примењене на савремени свет, ове идеје и даље пружају значајне увиде: Тренд света подсећа на моћну плиму, а препознавање и праћење тренда је неопходно за сваку земљу која тежи дугорочном успеху“, рекао је Ванг.

Ванг је нагласио да баш као што Дуђиангјан усмерава воду да би нахранио равницу Ченгду, тако и отвореност и инклузивност Кине могу да подстакну светску економију, стабилизују глобални проток робе, капитала и талената и омогуће већем броју земаља да деле заједнички просперитет. „У том смислу, свет би могао да се приближи томе да постане глобална 'Земља изобиља', истичући савремену релевантност кинеске мудрости“, рекао је.

Дубока симболика

Мудрост воде је дубоко укорењена у кинеској култури. Године 2014, на банкету добродошлице током 22. састанка економских лидера АПЕК-а у Пекингу, одржаног у Националном центру за водене спортове, познатом као Водена коцка, Си је приметио да вода носи дубоку симболику у кинеској цивилизацији.

Цитирајући Лао Цеа, древног кинеског филозофа — „Највише добро је као вода, која користи свим стварима без борбе“ — Си је изразио наду да ће економије чланице форума Азијско-пацифичке економске сарадње, повезане водама Тихог океана, заједно радити на миру, развоју, просперитету и напретку у Азијско-пацифичком региону.

Си је често користио метафоре воде на међународним догађајима како би артикулисао кинеску филозофију развоја и глобалну визију. Ове метафоре преносе кооперативни приступ заснован на отворености, инклузивности, обостраној користи и обострано корисним исходима.

На годишњој конференцији Боао форума за Азију 2015. године, цитирао је кинеску пословицу — „Када велике реке имају воду, мале се пуне; а када мале реке имају воду, велике се пуне“ — позивајући на напуштање размишљања са нултим збиром у корист заједничког развоја.

Када истиче инклузивност у глобалном управљању, Си често цитира изреке попут „океан је огроман јер прима све реке“, залажући се за међусобно учење међу цивилизацијама, демократију у међународним односима и универзално корисну и инклузивну економску глобализацију.

У говору 2014. године у Фондацији Корбер у Немачкој, Си је цитирао још једну изреку Лао Цеа да „велика земља треба да буде као доњи ток реке“, симболизујући да велика земља треба да буде инклузивна као и доњи ток реке која прима бројне притоке.

„Кина је жељна да ојача дијалог и размени мишљења са остатком света и да слуша гласове других земаља отвореног и инклузивног ума“, рекао је он, изразивши наду да ће свет посматрати земљу у објективном, историјском и вишедимензионалном светлу.

Говорећи на 15. самиту БРИКС-а 2023. године, Си је још једном поменуо древну кинеску изреку да море прима стотине река. „Људска историја се неће завршити одређеном цивилизацијом или системом“, рекао је Си, позивајући земље БРИКС-а да подржавају инклузивност, промовишу мирну коегзистенцију и хармонију између цивилизација и поштују право свих земаља да самостално бирају своје путеве модернизације.

Док је јачао поверење и глас земаља у развоју у глобалном управљању, Си је такође користио метафоре везане за воду како би нагласио да прагматична, постепена сарадња може донети трансформативне резултате.

На 19. самиту Г20 2024. године, Си је поменуо метафору воде — капи воде могу временом да продру кроз камен — наводећи кинеска достигнућа у смањењу сиромаштва као доказ шта се истрајношћу и континуираним напорима може постићи. „Уз издржљивост, истрајност и тежак дух, друге земље у развоју могу да елиминишу сиромаштво“, рекао је.

Креативна апликација

Чен Сјулонг, професор на Универзитету за међународно пословање и економију у Пекингу, рекао је да Сијева честа употреба метафора везаних за воду одражава креативну примену традиционалне кинеске мудрости у контексту нове ере.

„Ове класичне референце отелотворују инклузивност и отпорност кинеске цивилизације“, рекао је Чен. „Оне помажу Кини да одржи стратешку смиреност усред брзо променљивог међународног окружења.“

На пример, иницијатива „Појас и пут“ коју је предложила Кина представља практичан израз традиционалног кинеског размишљања, наглашавајући миран развој, отвореност и инклузивност, као и сарадњу у којој сви добијају, додао је Чен.

Заступајући принцип опсежних консултација, заједничког доприноса и заједничке користи, Кина је потписала више од 230 докумената о сарадњи у оквиру пројекта „Појас и пут“ са преко 150 земаља и више од 30 међународних организација.

На Другом форуму за међународну сарадњу „Појас и пут“ 2019. године, Си је рекао да ће проток робе, капитала, технологије и људи покретати глобални раст, баш као што „непрекидни прилив река чини океан дубоким“. Позвао је на већу либерализацију и олакшавање трговине и инвестиција и изразио чврсто противљење протекционизму.

Ванг Јивеј, професор на Универзитету Ренмин у Пекингу, рекао је да је Си Ђинпингова мисао о дипломатији дубоко укорењена у богатом наслеђу традиционалне кинеске културе, црпећи из њене суштине док је истовремено прилагођава решавању савремених глобалних изазова.

Поред метафора везаних за воду, Ванг је приметио да концепт „хармоније у различитости“, укорењен у конфучијанској мисли, наглашава тражење заједничког језика уз поштовање разлика. Овај принцип се огледа у кинеском залагању за поштовање суверенитета и независних развојних путева свих земаља, као и у њеној посвећености решавању међународних спорова кроз дијалог на равноправној основи, рекао је он.

Древни концепт „изградње света велике хармоније“ отелотворен је у Сијевом позиву на изградњу заједнице са заједничком будућношћу за човечанство, додао је професор.

Ова филозофска основа такође је у основи Глобалне развојне иницијативе, Глобалне безбедносне иницијативе, Глобалне цивилизацијске иницијативе и Глобалне управљачке иницијативе које је предложила Кина.

„Заједно, ове иницијативе чине свеобухватни оквир који нуди кинеска решења за хитне глобалне изазове“, рекао је Ванг Јивеј. „Оне одражавају напоре Кине да помогне у усмеравању света ка стабилнијој, инклузивнијој и одрживијој будућности.“